U mojim receptima obično nema mesa. Ne zato što ga ne jedem, nego zato što ima toliko lepih ukusa i namirnica sa kojima dosta ljudi nije upoznato i negde imam želju da vam predstavim sve te preukusne kombinacije kako biste videli da meso može postati potpuno periferno.
A kad smo već kod mesa, zanima me da li ga jedete ?
I ako ne, iz kojih razloga?
Htela sam da vam ispričam svoje iskustvo sa (ne)jelom mesa, koga ne interesuje, skrolujte do recepta 🙂
Ja nikad nisam bila neki mesojed. Zapravo nisam imala neku specijalnu potrebu za mesom, ponekad da, ali daleko od toga da mi je bilo deo svakodnevne ishrane. Onda sam pre nekih 5,6 godina (mislim da sam još uvek bila na faxu) potpuno prestala da ga jedem. To nije bilo ni zbog kakvih viših ciljeva, jednostavno mi se nije jelo. Ni u kom obliku.
Prvo sam smršala, sigurno nekih 4,5 kg, što na moju visinu (168cm) uopšte nije malo. Ovo nije bio rezultat jer meso samo po sebi goji, već sam ja prestala da jedem sve što je mama spremala a što je uključivalo meso. Dakle sarme, musake, gulaše itd. što jeste kalorično. Tad uopšte nisam kuvala, mama je počela odvojeno da sprema za mene (šta će žena, ostaće dete gladno), ali to se uglavnom svodilo na razna povrća, voća, dosta mlečnih proizvoda (najviše sira) i neminovno je usledilo i mršavljenje. Priptom, ja proteine skoro da nisam unosila – jaja ne volim, meso nisam jela, ostao je sir, riba i po malo iz nekih vrsta povrća i orašastih plodova.
Nakon nekih 6 meseci sam primetila razne promene.
Pozitivne su bile što sam imala mnogo više energije, jako lako sam se budila i nisam imala onaj osećaj težine u stomaku skoro nikad. Prva negativna je bila što mi se ciklus potpuno poremetio. Dobijala sam jednom u 2 meseca. Pomislila sam da je to normalno jer sam dosta promenila način ishrane pa je logično bilo da organizam mora da se navikne na nov režim. Onda je prošlo još nekih 6 meseci i primetila sam da mi je kosa sve tanja.
Ovde sam se već zabrinula jer ranije bukvalno nisam znala šta ću sa kosom i sad odjednom, neki tanani repić. I onda naravno rečenica: “Nemoj da se nerviraš, to je od stresa.”
Pa kako da se ne nerviram, ostadoh bez pola kose 😀
Izguglam ja to malo, piše verovatno vam fali gvožđa, a gde ima najviše gvožđa – u crvenom mesu. Uradim potom krvnu sliku, gvožđe katastrofa. Uvek sam ja bila malo anemična ali sada je baš bilo loše.
Vratim ja brže bolje meso u ishranu, sad već posle godinu i po dana ne konzumiranja, i malo po malo, stvari se vrate u normalu. Gvožđe bolje, ciklus se ustalio, kosa povratila.
E sad, godinama kasnije, kada sam počela mnoogo više da se intersujem za zdravu ishranu, koje namirnice su dobre za šta itd. shvatila sam da sam ja krajnje nepromišljeno promenila način ishrane. Naravno da je moguće ne jesti meso i biti zdrav, ali je potrebno da ono što ne dobijate iz mesa, nadoknadite iz drugih namirnica. Ja o ovome uopšte nisam vodila računa i naravno da sam napravila potpuni haos.
Sada jedem meso onoliko koliko mi prija, nekad je to jednom, nekad 2 puta nedeljno, a nekad se desi da ga jedem par dana za redom pa ne jedem 10 dana. Poenta je da slušate svoje telo i potrebe i ako već pravite neke radikalne izmene, da malo pročitate na tu temu i pripremite se na najbolji način umesto da posle popravljate štetu, ko ja 🙂
Eto, učite na mojim greškama, a sad idemo (konačno) na recept.
Lepota ovog recepta je što se brzo sprema i zapravo konkretnog recepta i nema, jer možete da stavite šta god vam padne na pamet u ove rolnice. U zavisnosti od toga šta ubacite unutra i koji sos koristite, jelo uvek može da bude drugačije. A pritom izbegavate hlebne tortilje i time činite jelo znatno manje kaloričnim 🙂
Sastojci (za nekih 6 rolnica):
- Pirinčane tortilje*
- Piletina – 150g
- 1/2 krastavca
- 1 mango
- 5,6 listova zelene salate
- šaka rukole
Za sos:
- 2 kašike kikiriki putera – recept možete naći ovde
- 1/2 kašike meda
- 1 kašika soja sosa
- 1 1/2 kašike limunovog soka
- 3,4 kašike vode – u zavisnosti od toga koliko želite da sos bude gust
*Ove pirinčane papiriće možete da kupite u bolje snabdevenim zdravim hranama a ja sam videla i u Aroma marketu, s tim što je tamo bilo dosta skuplje. Ovo pakovanje ima 400g i 45 papira/tortilja tako da će vam dugo trajati (ja sam ga platila oko 500 i nešto dinara, a u Aromi je bila 700 i nešto).
Postupak:
- Pripremite sve sastojke koje ćete staviti u tortilje i naseckajte ih na tanke trakice. Ja sam ovde koristila piletinu (koju sam prethodno ispekla), mango, zelenu salatu, rukolu i krastavac, ali kao što rekoh, možete staviti šta god želite unutra.
- Uzmite neku šerpu (da prečnik bude veći od 22cm pošto su tolike tortilje) i napunite je hladnom vodom recimo do 3, 4 cm visine.
- Stavite po 1 tortilju u vodu, ostavite par sekundi da malo omekša i izvadite na čistu krpu. Delovaće vam previše čvrsto ali nastaviće ona da omekšava na krpi, ne brinite.
- Poređajte željene sastojke na početak papira i ostavite prostora na krajevima, da bi rolnice mogle da se zatvore.
- Krenite da ih rolate, zatežući papir da bi ceo sadržaj bio dobro upakovan u rolnicu. Pirinčani papirić će biti lepljiv od vode tako da će ovaj proces ići dosta lako.
- Na kraju, kada urolate, podvijte krajeve rolnice sa strane. Ja sam ove krajeve na kraju sekla i bacala jer nekako budu žilavi kad se skupi više slojeva te rolnice a na krajevima nema ni fila, tako da slobodno ovaj deo možete da bacite.
- Ne očekujte neki spektakularan ukus od pirinčanih papirića jer oni u suštini nemaju ukus. Tu su da drže sadržaj rolnice koju ćete umakati u sos.
Postupak za sos:
- Pomešajte sve sastojke sem vode i dobro izmešajte.
- Zatim dodajte kašiku po kašiku vode, mešajući između. Kada vam se učini da je sos dovoljno razređen, ne morate više dodavati vode. Možete i da probate pa u zavisnosti od ukusa, dodate još meda, limuna ili soja sosa.
Rolnice sečete na pola i umačete u sos pri svakom zalogaju.
Prijatno! Pišite mi u komentarima kako vam se sviđa 🙂